Nova godina i posao - neradni dani i šta kaže zakon

Praznični dani oko Nove godine u Srbiji su zakonom određeni, ali se u praksi razlikuju od firme do firme. Ono što se najčešće ne zna je koji su dani stvarno neradni, kako se plaća rad tog dana i šta se dešava kada praznik padne u vikend. Evo kako to izgleda oko dočeka 2027.

Koji su dani neradni

Prvi i drugi januar su državni praznici i neradni su za većinu zaposlenih. To su dva dana, ne jedan, što se često previdi pri planiranju putovanja.

Sedmi januar, Božić, takođe je neradni dan. Između drugog i sedmog januara se radi normalno, osim ako poslodavac ne odredi drugačije.

Trideset prvi decembar nije praznik nego redovan radni dan, mada veliki broj firmi tada radi skraćeno po sopstvenoj odluci.

Kada praznik padne u vikend

Ako praznik padne u nedelju, prvi naredni radni dan se ne radi. Ako padne u subotu, to pravilo po zakonu ne važi.

Za doček 2027 to je važno, jer raspored dana tada daje duži niz slobodnih dana nego obično.

Konkretan raspored se proverava u kalendaru za tu godinu, jer se iz godine u godinu menja i ne može se pretpostaviti.

Rad na praznik

Zaposleni koji radi na državni praznik ima pravo na uvećanu zaradu, i to najmanje sto deset odsto osnovice, osim ako je kolektivnim ugovorom određeno više.

To se odnosi na prvi, drugi i sedmi januar. Rad trideset prvog decembra se plaća kao redovan, jer taj dan nije praznik.

Uvećanje se obračunava na sate provedene na radu tog dana, ne na ceo mesec.

Smenski rad

Kod smenskog rada se noć između trideset prvog i prvog januara deli. Sati do ponoći se plaćaju redovno, a od ponoći kao rad na praznik.

To zavisi od toga kako je smena evidentirana i kako poslodavac vodi obračun. Vredi proveriti u obračunu za januar.

Noćni rad se obračunava posebno i dodaje se na uvećanje za praznik, jer su to dva različita osnova.

Kako se traži slobodan dan

Trideset prvi se najčešće traži kao dan godišnjeg odmora. Zahtevi se u decembru gomilaju, pa se podnose što ranije.

Deo firmi tog dana daje skraćeno radno vreme bez uzimanja godišnjeg. To nije obaveza nego odluka poslodavca.

Ako se putuje, računa se i na povratak. Drugi januar je često potrebniji od trideset prvog, a ređe se traži.

Novogodišnja proslava firme

Vreme provedeno na firmskoj proslavi se ne računa kao radno vreme, osim ako je prisustvo obavezno i tako određeno.

Ako se proslava organizuje tokom radnog vremena, to ostaje radno vreme i plaća se kao takvo.

Troškove proslave snosi poslodavac i ona se vodi kao reprezentacija, ne kao deo zarade zaposlenog.

Putovanje i godišnji odmor

Ko planira duže putovanje, najpraktičnije je spojiti praznike sa nekoliko dana godišnjeg i dobiti niz od desetak dana.

Preostali dani godišnjeg iz prethodne godine se po pravilu koriste do kraja juna naredne godine, pa nema razloga da se čuvaju.

Raspored se dogovara u novembru, jer se u decembru svi zahtevi poklope i ne mogu svi biti odobreni.

Bolovanje oko praznika

Bolovanje koje počne pre praznika se nastavlja kroz praznične dane i ne prekida se. Praznik se u tom slučaju ne plaća posebno.

Doznake i papirologija se u praznične dane obrađuju sporije, jer i uprave rade skraćeno ili ne rade.

Ako se bolovanje otvara oko praznika, vredi računati na duže čekanje nego obično.

Isplata zarade u decembru

Deo firmi zaradu za decembar isplaćuje ranije, pre praznika, jer banke rade skraćeno. To nije obaveza nego uobičajena praksa.

Bankarski prenosi se u praznične dane ne obrađuju, pa uplata poslata trideset prvog stiže tek posle praznika.

Ako se nešto mora platiti pre Nove godine, nalog se šalje najkasnije tridesetog pre podne.

Šta rade javne službe

Uprave, sudovi i šalterske službe prvog i drugog januara ne rade. Sedmog januara takođe ne rade.

Trideset prvog rade skraćeno, najčešće do podneva, pa se svi šalterski poslovi planiraju za tridesetog.

Hitne službe rade normalno, kao i dežurne apoteke, ali ih je manje nego obično.

Za one koji rade trideset prvog

Ako se radi do popodne, ceo dan se svodi na povratak kući i spremanje. Kupovina se u tom slučaju mora obaviti ranije.

Povratak sa posla popodne pada u najveću gužvu u saobraćaju te godine, pa se računa duže nego obično.

Frizer, pijaca i poslednja kupovina se u tom slučaju obavljaju tridesetog, jer se trideset prvog ne stiže.

Kratak pregled

Neradni: prvi i drugi januar, sedmi januar. Radni: trideset prvi decembar i sve između trećeg i šestog.

Rad na praznik se plaća uvećano, najmanje sto deset odsto. Noćni rad se obračunava dodatno.

Sve što traži šalter obavlja se do tridesetog, jer posle toga nema kome da se ode.